Постови

Melting po(in)t

Ne volim mešanje jezika u tekstu, ali ova igra reči na engleskom mi se učinila prigodnom.
Samo neupućeni i najveći SNS optimisti mogu da misle da posle najnovijih događaja, Aleksandar Vučić može makar da sačuva aktuelnu političku moć i popularnost. Dok je ideja da bi čak mogao da je uveća - ravna naučnoj fantastici.Naravno, to nipošto ne znači da on još (izvesno vreme) neće uživati neograničenu vlast. Ne znači ni da još neko vreme neće imati saradnika u krugovima velikih sila. Ali verovatno znači da je dosegnuta tačka u kojoj je izgubljeno neograničeno poverenje, koje je do sada uživao. Isto tako, svi srednjeročni i dugoročni planovi, koje je imao, najverovatnije padaju u vodu.
Vrlo teško je ispratiti šta se sve događalo prethodnih nedelja.
Najpre, nije sasvim jasno odakle je potekla ideja o podeli Kosova/(novom) razgraničenju. S obzirom na to da se, najpre, raširila iz određenih proruskih krugova, činilo bi se da je sve krenulo iz Moskve. Ipak, izjave Marije Zaharove po dolasku u Srbij…

Burno političko leto

A da li će da usledi i toliko dugo iščekivana "vruća politička jesen", ostaje da se vidi...Početni plan je bio da na ovom blogu zavlada zatišje do 1. septembra. To bi i bio slučaj da se stvari odvijaju kao u prethodnih nekoliko leta. No, dragi čitaoci, leto 2018. godine je sve, samo ne mirno u političkom smislu. Ovako burno političko leto ne pamtim od 2000. godine.
Tome kumuju dva međusobno blisko isprepletana razloga: kulminacija kosovske diplomatske drame i formiranje (kudikamo) širokog opozicionog fronta.
Premise Ako ste kao i autor ovog bloga deo šire javnosti, koja se koliko-toliko trudi da bude upućena u to šta se dešava u svetu oko vas, verovatno vam je jasno da se ovog puta zaista događa nešto vanredno, te da to nije posledica pukih režimskih spinova. Opet, kao ni bilo ko, ko nije sasvim uključen u politički proces, ne možete imati punu sliku. Stoga se sve svodi na nekoliko polaznih premisa.

U mom slučaju, shodno informacijama koje sam "posakupljao" u prethod…

Osvrt pred letnju pauzu

Iz nekog razloga smatram da nije dobro praviti rezimee proteklog vremena samo oko Nove godine. Zapravo, da li po navici iz školsko-akademskih vremena, ili iz realnih razloga, tek presek društveno-političkih okolnosti je najbolje napraviti na leto, jer novi ciklus kreće od septembra... Za nama je prva godina Vučićevog mandata kao predsednika Srbije, te prva godišnjica kabineta Ane Brnabić (što je - uz vrlo male izmene - ista ona Vučićeva vlada iz 2016. godine). Od prošlog septembra, politički život u Srbiji (i u vezi sa njom) je bio dosta živahan, ali ujedno i dalje obeležen autokratijom jednog čoveka i njegove stranke, koji nisu imali ozbiljnijih izazova. Najskuplja reč Na red je došlo konačno "rešenje" za pitanje svih pitanja: Kosovo. U javnosti se sve ređe pominjalo kako "Srbija nikada neće priznati nelegalnu nezavisnost Kosova", a sve češće kako će "Vučić uraditi nešto dobro za ovaj narod, iako zna da će ga to puno koštati". Više puta je odlagano formir…

Ujedinjenje ili trt

Može nekome da zasmeta ovaj naslov, ali to nije moj problem.
Verovatno će, na kraju, ispasti još i dobro što se blok oko Dragana Đilasa nije zaletao odmah posle gradskih izbora oko organizovanja koalicije.  Sada, skoro pet meseci kasnije, čini se da će Savez za Srbiju imati (barem što se tiče perioda posle 2012. godine) najsolidniju osnovu za dalje opoziciono delanje. Prema trenutnim informacijama (napominjem, danas je 11. jul i moguće je da će se to menjati narednih dana), u koaliciju sigurno ulaze: Đilas (sa svojim ličnim saradnicima), Narodna Stranka, Demokratska Stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija i Sindikat "Sloga". U koaliciju verovatno ulazi i Demokratska stranka Srbije (ostalo je još da se ugovore detalji oko raskida koalicija sa SNS-om na lokalnom nivou).Izvan saveza, po svemu sudeći, ostaju Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka (Tadićeva) i Nova stranka (Živkovićeva), te čitav spektar građanskih pokret(ić)a. Nejasno je da li u savez ulaze Dos…

Osvrt: zašto blokade kasne 14 meseci?

Blokade saobraćaja u Srbiji su presudan čin u borbi građana protiv ekonomskog terora, koji se sprovodi u organizaciji aktuelnog režima...

...Ovo bi bila rečenica, koju bih napisao da je dan (kao što jeste) ponedeljak, a datum (kao što nije) 10. april 2017. godine.
Pogađate, ovde aludiram na Protest protiv diktature, organizovan posle predsedničkih izbora prošle godine.  Argument protiv toga bi mogao da bude da se, u tematskom smislu, ova dva protesta ne mogu dovesti u međusobnu vezu. No, ukoliko se vidi metod organizacije, koje stranice na društvenim mrežama su po tom pitanju najaktivnije, i sve tome slično - dolazi se do zaključka da aktuelne blokade predstavljaju nastavak prošlogodišnjih aktivnosti. 


Ne treba se zavaravati i misliti da je ovaj protest usmeren isključivo protiv poskupljenja goriva i - više nego očekivanih - drugih poskupljenja. Kao i oko predsedničkih izbora, bio je potreban nekakav povod (sada svakako slabiji nego lani), da dođe do kakve-takve "eksplozije" ne…

Promašena tema

Zašto (ovakva) građanska opcija nikada neće osvojiti vlast u SrbijiPrethodnih dana i nedelja sam koncipirao više tekstova, koji su se, pak, svodili na fragmente, a kako su tematski u velikoj meri povezani, ispostavlja se da se može sročiti nešto duža celina. 
Čitajući podnaslov, verovatno mnogima od vas kroz glavu mogu proleteti stihovi Desanke Maksimović (Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu), te vam se upravo to može učiniti kao razlog zbog koga tzv. građanske opcije nikada neće osvojiti vlast.
Međutim, ne treba biti mnogo pametan i samo na nekoliko godina premotati film, te se setiti da su građanski orijentisane stranke i pokreti, mada uz podršku drugih političkih opcija, već bili na vlasti od 2000. do 2012. godine.

Šta, zapravo, uopšte predstavljaju građanske opcije? Generalno, reč je o dosta širokom terminu, koji uglavnom podrazumeva stranke centra, umerene levice, liberale i (mada sve ređe) organizacije umerene desnice. Reč je o miljeu bliskom intelektualcima…

Pilula za dan posle

Pitanje koje mnogi, s pravom, postavljaju, glasi: "Može li Aleksandar Vučić politički da preživi neumitni Dan K?" Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak. Na kosovskom čvoru su se sapleli (redom) Milošević, Koštunica, čak i Tadić. Neki hroničari kažu da je i Đinđiću to predstavljalo nerešiv problem, a brojne manje značajne političare ni da ne spominjemo.
U odnosu na Tadića ili Koštunicu, Vučićev zadatak je, štaviše, kudikamo kompleksniji.
Njegova odluka će, po svemu sudeći, biti takva da će u pravnom smislu najviše do sada udaljiti srpsku pokrajinu od bilo koje vrste srpskog suvereniteta. Medijska preparacija za tako nešto uveliko traje (kada ste poslednji put od bilo koga u državnom vrhu da "Srbija nikada neće priznati Kosovo?").
Tokom proteklog vikenda se iskristalisalo i to da bi i eventualno referendumsko pitanje o ovom problemu moralo da bude u najmanju ruku jako maglovito, kako neko slučajno ne bi posumnjao da je reč o izmenama ustavnih okvira, koje bi omoguć…