Pogled s brda

Uprkos taštim pokušajima dela opozicije da dokaže kako Vučić "samo što nije gotov", ne postoji ni jedan jedini racionalni argument da se vladavini aktuelnog predsednika i njegove stranke bliži kraj.  A za to je, primarno, kriva sama opozicija. "Promene će doći brzo, mnogo brže nego što mnogi pretpostavljaju". "Za ovo ćete jednog dana sigurno odgovarati". "Naši aktivisti su i ovog vikenda delili građanima genijalni program naše organizacije". (...) Pogledajmo se u oči: Opozicija, izuzev u sve manjem i manjem virtuelnom pseudo-prostoru ne postoji. "Twitter", "N1", "Nova S" i "Danas" nikad nisu imali naročit domet, izuzev za izrazito mali krug probranih ljudi. Dodatni problem predstavlja činjenica da i u tako malom prostoru, opozicija ni izbliza nije jedinstvena. I konačno: Ni taj mali prostor ne znači da ga opozicija ima u šakama: "N1" i "Nova S" sve češće sa simpatijama gledaju na proreži

Odlazak SNS-a i Aleksandra Vučića sa vlasti će, na kraju, biti prilično neslavan, no ne samo po njih, već i po celokupno društvo. Mada će i neko izrazito opoziciono nastrojen, u naletu nihilističkog cinizma, izjaviti da Vučić, pored ovakve opozicije , može da "nakrivi kapu", počelo je da se kristališe da njegova vladavina ulazi u terminalnu fazu.  Odmah želim da budem jasan: ni ovo ne znači da Vučić neće ostati na vlasti još barem neko vreme (neodredivo koliko: to može biti i nekoliko meseci, a i nekoliko godina). Razlog tome je, jednostavno, činjenica da još uvek na horizontu nema vidljiviju konkurenciju, što nipošto ne znači da se nekakva u dogledno vreme neće pojaviti. Međutim, njegov brižljivo građen klijentelističko-kleptokratski sistem je, jednostavno, postao prenapregnut, glomazan i njegovi delovi su počeli da pucaju. Mastodontski režim SNS-a je počeo da se urušava u sebe samog. Brižljivo i pažljivo u vreću nagurani rogovi su, konačno, dokazali da su u svojoj suštini i

Svet i pandemija: Dogodilo nam se „neće valjda“ Autor: Admin 2 Neko stručniji od nas je upozoravao da je mogućnost sasvim izvesna, svi su odmahivali rukom u fazonu ''Neće valjda''.   To ''Neće valjda'' je brzinom od 300 na sat krenulo u svet i, dok smo se setili epidemioloških protokola – planeta se našla u pandemiji. Obistinilo se upozorenje. Ionako raslojen i duboko podeljen svet počeo je, pod pritiskom neposredne opasnosti, da pokazuje svoje pravo lice. Na partikularno državnom nivou, imali smo prilike da vidimo koje vlade reaguju primereno situaciji, koje reaguju apsolutno neprimereno, a koje su predugo šetale po ivici ograde po cenu ljudskih života (SAD, u vas gledamo). Generalno posmatrano, zabrana okupljanja većeg broja ljudi, ograničavanje kretanja i zatvaranje granica najteže su pogodili (a u nerazvijenijim sredinama čak i smrtno ranili) ugostiteljstvo, turizam i turistički saobraćaj, te industriju zabave (od lokalnih koncerata do velikih fes

Inspirisan reminiscencijom sopstvenog teksta s kraja 2018. godine , reših da se pozabavim ovim nimalo jednostavnim i, nadasve, hipotetičkim pitanjem. Nemojmo se zavaravati: Bojkot junskih "izbora" od strane većeg dela opozicije jeste urušio unutrašnji legitimitet Aleksandra Vučića (za spoljni još ostaje da se vidi), ali je to ujedno bila samoubilačka misija Saveza za Srbiju, te labudova pesma onog ustrojstva antirežimskih organizacija, kakvo je postojalo od leta 2018. godine. Na kraju će se još ispostaviti da je u periodu od jedne decenije, druga polovina 2018. godine još bila i najoptimističnije vreme za delanje protiv Aleksandra Vučića i njegovog režima. Posle katastrofe zvane 13. april 2019. godine ("istorijski miting" koji se nije izrodio ni u šta), onaj deo opozicije koji je inklinirao Savezu za Srbiju je otpočeo zamarajuću kampanju bojkota, daleko više se upuštajući u borbe sa (dojučerašnjim) saveznicima, nego sa samim režimom. Iako je ova kampanja, unekoliko,

.

Da li je nekoliko minuta posle 20:30, u nedelju, 3. maja 2020. godine, pređena ona tanka, gotovo nevidljiva crvena linija, koja je Srbiju delila od konflikta? Moram priznati, zamišljam da u SNS-u postoji odeljenje, čiji akronim bi bio OZPNG (ponekad i OZDAG). Ovo bi značilo Odeljenje za pravljenje neviđenih gluposti (odnosno Odeljenje za davanje autogolova). Kao ranije reference bi mogli sebi da upišu štangliranje Borka Stefanovića i paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Sa još uvek prilično nejedinstvenom i nesnađenom opozicijom, SNS je mogao da pusti da se trenutni protesti sa prozora, kao i mnogi ranije, istutnje, što bi se (voleli mi to ili ne) dogodilo posle nekoliko dana ili nedelja. No, onda je na scenu stupio kadar ovog odeljenja, koji je shvatio da su bili besposleni preko godinu dana i jednostavno doveo srpsko društvo na ivicu konflikta. Đilasov snimak, koji je dobio oko pola miliona pregleda za oko 13 sati, a na kome je glavni akter vidno uzrujan i na ivici su