Постови

Otkrovenje opoziciji

Слика
2. deo, nazvan „Šta se trenutno događa“
Ideja o bojkotu prvih predstojećih izbora, kao načina suprotstavljanja SNS-ovoj vlasti, datira barem od početka 2016. godine. Od tada do danas, još uvek nije postignuto jedinstvo opozicije po tom pitanju, iako se generalno čini da „bojkot kuca na vrata“.


Poster, kojeg je Demokratska stranka koristila tokom kampanje za bojkot republičkih izbora 1997. godine. Relativni neuspeh tog bojkota, kome je kumovao raspad koalicije „Zajedno“, odnosno činjenica da je SPO na dotične izašao, danas se najčešće poteže kao argument protiv nove slične aktivnosti u vezi sa izborima naredne godine.

U ovom delu, želim da razjasnim dve stvari:
1)Bojkot ≠ „Beli listići“,
2)Bojkot ne podrazumeva da će Vučić u danima posle takvih izbora izgubiti vlast.

Krenimo redom.
1) Bojkot podrazumeva aktivni čin i uključuje kampanju, kako bi se (koliko god to zvučalo kao oksimoron) „birači animirali da ne izađu na izbore“. On je iznuđen usled činjenice da institucije ne funkcionišu, te da …

Otkrovenje opoziciji

1. deo, nazvan „Šta je bilo“Novije tvrdnje Borisa Tadića da je tog prolećnog dana 2012. godine izgubio izbore zato što su neki (pretpostavljam, birači na koje je računao) odbili da izađu na izbore i umesto toga odabrali Adu Ciganliju, tehnički možda jeste tačna, ali je suštinski duboko pogrešna. Isto tako, poraz D(O)S-a se tehnički jeste dogodio u maju 2012. godine, ali je nepovratno trasiran u junu 2008.
Naime, do proleća i leta 2008. godine, građani su već bili lišeni svih iluzija. Petooktobarski zamajac se već uveliko izgubio u vihoru istorije – mnogi će reći, već sa ubistvom Zorana Đinđića. Četiri godine Koštuničinih vlada su donele strahovit zamor od politike. Kosovo je tek proglasilo nezavisnost, a opcije voljne da se direktno usprotive politici Zapada (tada su to bili DSS i SRS) su poražene na izborima – možda upravo posle intervencije tog istog Zapada, koji je „pogurao“ SPS u zagrljaj njegovog višedecenijskog neprijatelja, DS-a. I dok je žuta strana pokazala kako van svih ideolo…

Pred letnji predah: Velika zaključana soba kao rešenje

(pustiti u pozadini: https://www.youtube.com/watch?v=t99KH0TR-J4 )

Krajem 1269. godine, prefekt Viterba, grada pokraj Rima u kome su obavljani izbori za novog Papu, je naredio da se katedrala Svetog Lorenca – gde su se sastajali kardinali – zaključa, a potom i da joj se odvali krov, ne bi li zgrada prokišnjavala. Građanima je, naime, dozlogrdilo što mesecima nisu znali ime novog Svetog oca. Čak i pod tim uslovima, kardinalima su bile potrebne još dve godine da izaberu novog lidera Rimokatoličke crkve, ali je iz ove neugodne situacije iznikao novi metod izbora Pape: institucija konklave, kakvu poznajemo i danas.
S obzirom na to da racionalan čovek više ne može mnogo da očekuje od ovakve vlasti, jasno je da se metod koji pominjemo mora primeniti – na opoziciju. Period od septembra 2018. do juna 2019. je bio politički uzburkan kao retko koji od Petog oktobra do danas. Svi događaji, čiju metaforu na izvestan način predstavljaju protesti koji traju od decembra, dokazali su da režim Aleksa…

SVEŽ

Pametan mislilac je rekao da rokenrol život počinje tek sa ulaskom u politiku i dobijanjem članske karte kakve stranke, pokreta ili udruženja. Isto tako, verovatno isti pametan mislilac je rekao ''Ne valja u jednoj kafani zabosti''. Upravo ovim maksimama rukovodi se izvesna ekipa ljudi koja vrlo rado ide od jedne do druge žurke – čitaj, partije, pokreta, udruženja – insistirajući na tome da će baš oni da razmrdaju atmosferu i pokrenu neko dešavanje za pamćenje – takoreći, da će uneti svežinu, odnosno, da će se baš sa njima pojaviti neko svež na sceni. Upravo ova reč daje akronim njihovog mogućeg naziva: Stranka VEčite Žurke. Ne tako davno, satiričar i marketinški stručnjak, Voja Žanetić je već dao opis ove grupe: „I onda se pojavi neka nova politička partija i onda ta grupacija ljudi kaže – joj baš što su oni super, i budu neko vreme oko njih, i onda se pojavi neko drugi i oni kažu – ovi više nisu super, oni su bezveze i idemo kod ovih drugih... I tako se ta grupaci…

#13april

U šumi "značajnih" datuma u novijoj srpskoj istoriji, jedan je - izuzev za dobre poznavaoce tematike - ostao poprilično skrajnut i zaboravljen. Reč je o 14. aprilu 2000. godine. Tog dana, DOS je u originalnom sastavu (sa SPO-om) organizovao prvi masovni miting na beogradskom Trgu republike, kojim je Miloševiću dokazao kako je postao veoma ozbiljna politička pretnja. Tadašnji "nezavisni" (de facto opozicioni) mediji su govorili o cifri između 100 i 200 000 prisutnih (mada bi strogi i iskusni Aleksandar Gubaš, koji koristi pouzdane metode za brojanje demonstranata - poput fotometrije - sigurno ocenio da nije bilo više od 20 000 okupljenih). Iako je sam miting u celosti, generalno, zapao u zaborav (primarno zbog onoga što je usledilo te jeseni), ostala je sa njega upamćena ovih dana često parafrazirana rečenica Nenada Čanka o tome kako Miloševića treba obesiti na Terazijama.

Slučajno ili ne, tek opozicija koja gravitira Savezu za Srbiju organizuje svoj "veliki d…

Trenutak istine

U svega nekoliko dana, sve ono što je počelo da se događa u kasno leto, a dobilo ubrzanje u kasnu jesen, dolazi do tačke ključanja, u kojoj će se iskristalisati da li srpska politička scena može da se promeni. Činjenica, protesti u Beogradu nisu više masovni kao 29. decembra, ali daleko od toga da se gase. U međuvremenu su se raširili po celoj zemlji. Podrška akademske zajednice raste: do danas je peticiju potpisalo preko 500 profesora (od kojih su neki, da ih ne imenujemo, bili čak i ministri u Vučićevoj vladi). Patrijarh jeste dao izjavu, koja de fakto osuđuje demonstracije, ali je reč o njegovom ličnom stavu, koji nije nepoznat od ranije. Stav Svetog arhijerejskog sabora je, po svemu sudeći, dosta drugačiji.

Naravno, opozicija još uvek nije došla do ključnog nivoa jedinstva.
Sa jedne strane, Sergej Trifunović je preuzeo PSG, on je čovek koji ima kapacitet da sa drugim javnim ličnostima okupi sve antirežimske političke stranke i građane oko istog cilja (nadajmo se u najoptimalnijem…

Zašto nema dvoumljenja oko bojkota izbora (odnosno, zašto izbore TREBA bojkotovati)

Kako se 2019. godina još uhodava, aktuelizuje se pitanje da li će uskoro biti prevremenih parlamentarnih izbora, te kako opozicija treba da se postavi spram njih.

Međutim, ključna razlika je ovog puta u tome što se prethodnih godina uglavnom postavljalo pitanje u koliko kolona se suprotstaviti vladajućoj mašineriji, a sada je dilema da li uopšte treba izlaziti na izbore i koliko bi bojkot - uspeo.

Sad, verovatno bi mnogi suočili razloge za i protiv bojkota. Biću iskren: ja sam već duže vreme potpuni pristalica ovog vida političke borbe, tako da vidim daleko više razloga za njega, nego protiv njega, stoga Vas molim da odmah shvatite kako pišem iz tog ugla.

Priznajem, nisam završio FPN, Prava ili neki slični fakultet, da bih mogao akademski da sagledam celu situaciju, ali mi je očito i da diplomci ovih institucija dolaze do različitih zaključaka, pri čemu je većina sličnog mišljenja kao ja.

Jedina dva argumenta protiv, koja sam voljan da prihvatim su:
1. Opozicija će izgubiti nešto malo dra…