Pogled s brda

Zašto (ovakva) građanska opcija nikada neće osvojiti vlast u Srbiji Prethodnih dana i nedelja sam koncipirao više tekstova, koji su se, pak, svodili na fragmente, a kako su tematski u velikoj meri povezani, ispostavlja se da se može sročiti nešto duža celina.  Čitajući podnaslov, verovatno mnogima od vas kroz glavu mogu proleteti stihovi Desanke Maksimović ( Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu ), te vam se upravo to može učiniti kao razlog zbog koga tzv. građanske opcije nikada neće osvojiti vlast. Međutim, ne treba biti mnogo pametan i samo na nekoliko godina premotati film, te se setiti da su građanski orijentisane stranke i pokreti, mada uz podršku drugih političkih opcija, već bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. Šta, zapravo, uopšte predstavljaju građanske opcije? Generalno, reč je o dosta širokom terminu, koji uglavnom podrazumeva stranke centra, umerene levice, liberale i (mada sve ređe) organizacije umerene desnice. Reč je o miljeu bliskom int

Pitanje koje mnogi, s pravom, postavljaju, glasi: "Može li Aleksandar Vučić politički da preživi neumitni Dan K?" Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak. Na kosovskom čvoru su se sapleli (redom) Milošević, Koštunica, čak i Tadić. Neki hroničari kažu da je i Đinđiću to predstavljalo nerešiv problem, a brojne manje značajne političare ni da ne spominjemo. U odnosu na Tadića ili Koštunicu, Vučićev zadatak je, štaviše, kudikamo kompleksniji . Njegova odluka će, po svemu sudeći, biti takva da će u pravnom smislu najviše do sada udaljiti srpsku pokrajinu od bilo koje vrste srpskog suvereniteta. Medijska preparacija za tako nešto uveliko traje (kada ste poslednji put od bilo koga u državnom vrhu da "Srbija nikada neće priznati Kosovo?"). Tokom proteklog vikenda se iskristalisalo i to da bi i eventualno referendumsko pitanje o ovom problemu moralo da bude u najmanju ruku jako maglovito, kako neko slučajno ne bi posumnjao da je reč o izmenama ustavnih okvira, koje bi

Teško je saglasiti se sa zahtevima taksista.  Suštinski, oni jesu u pravu oko samo jedne stavke: CAR:GO je iskoristio prilično nedorečenu regulativu i "uleteo" kao nelojalna konkurencija. Sa druge strane, CAR:GO je nešto, što prosečnom građaninu Srbije daleko više odgovara od taksi prevoza, koji je postao preskup, barem u Beogradu. Cene su jasne, pristupačne, nema skrivenih troškova, a rizik nije ni manji ni veći, nego prilikom ulaska u taksi vozilo. Što se samog protesta tiče, on govori o dvema stvarima. 1. Državni aparat (režim) je veoma osetljiv na bilo koju radikalizaciju protesta, imajući u vidu da će (nažalost ili na sreću) ovog puta izaći zahtevima u susret. Eto uputstva nekim drugima o tome šta treba raditi. Ovaj protest je došao prilično nenajavljeno, izuzetno je efikasno organizovan i gađa u suštinu. Pogrešno bi bilo shvatiti da je on usmeren isključivo protiv CAR:GO-a. Odnosi se i na izuzetno iritantan problem "divljih" taksista, ali i na pitanje