Pogled s brda

Iz nekog razloga smatram da nije dobro praviti rezimee proteklog vremena samo oko Nove godine. Zapravo, da li po navici iz školsko-akademskih vremena, ili iz realnih razloga, tek presek društveno-političkih okolnosti je najbolje napraviti na leto, jer novi ciklus kreće od septembra...  Za nama je prva godina Vučićevog mandata kao predsednika Srbije, te prva godišnjica kabineta Ane Brnabić (što je - uz vrlo male izmene - ista ona Vučićeva vlada iz 2016. godine). Od prošlog septembra, politički život u Srbiji (i u vezi sa njom) je bio dosta živahan, ali ujedno i dalje obeležen autokratijom jednog čoveka i njegove stranke, koji nisu imali ozbiljnijih izazova. Najskuplja reč  Na red je došlo konačno "rešenje" za pitanje svih pitanja: Kosovo. U javnosti se sve ređe pominjalo kako "Srbija nikada neće priznati nelegalnu nezavisnost Kosova", a sve češće kako će "Vučić uraditi nešto dobro za ovaj narod, iako zna da će ga to puno koštati". Više puta je od

Može nekome da zasmeta ovaj naslov, ali to nije moj problem. Verovatno će, na kraju, ispasti još i dobro što se blok oko Dragana Đilasa nije zaletao odmah posle gradskih izbora oko organizovanja koalicije.  Sada, skoro pet meseci kasnije, čini se da će Savez za Srbiju imati (barem što se tiče perioda posle 2012. godine) najsolidniju osnovu za dalje opoziciono delanje.  Prema trenutnim informacijama (napominjem, danas je 11. jul i moguće je da će se to menjati narednih dana), u koaliciju sigurno ulaze: Đilas (sa svojim ličnim saradnicima), Narodna Stranka, Demokratska Stranka, Levica Srbije, Dveri, Zdrava Srbija i Sindikat "Sloga". U koaliciju verovatno ulazi i Demokratska stranka Srbije (ostalo je još da se ugovore detalji oko raskida koalicija sa SNS-om na lokalnom nivou). Izvan saveza, po svemu sudeći, ostaju Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka (Tadićeva) i Nova stranka (Živkovićeva), te čitav spektar građanskih pokret(ić)a.  Nejasno je da li u savez