Zašto ljudi, na kraju, ipak biraju “stare i ukaljane”?

Tragom jedne novije definicije sa "Vukajlije", reših da objasnim zašto u kolektivnoj psihologiji ljudi, na kraju, ipak izaberu prepoznatljiva politička lica, uglavnom svesni ko su oni i šta su radili kad su prethodni put bili na vlasti.

Peti oktobar je, u tom smislu, izuzetak od ovog pravila, ali je bio iznuđen izuzetak. Miloševićev režim je prevršio svaku meru, te je veći deo naroda bio spreman da prihvati “nove i neukaljane”. Pre toga, a i posle toga, uvek bi na vlast dolazili ljudi, koji su u raznim varijantama već bili deo neke ili čak više vladajućih garnitura. Koštunica 2004, Tadić 2008, Vučić 2012,... Svi su oni već bili prekaljeni i ukaljani.

Duboko razočaranje sporim reformama i tonama koruptivnih afera, dovelo je do toga da posle 2012. godine javno mnjenje više ne percipira bivši režim kao alternativu aktuelnom, već da se krene u potragu za “novim i neukaljanim” licima. U tom smislu, svojih pet minuta su imali pokret “Ne da(vi)mo Beograd” (i razni lokalni pokreti), Saša Radulović, Saša Janković, čak i Beli Preletačević... I svi su doživeli kolaps.
Zašto?
Zato što neki, u suštini, nisu ni nudili ono što su ljudi očekivali.

To je, ujedno, i koren drugog i ključnog razloga: ljudi vole prepoznatljiva lica. Znaju da sa njima neće biti med i mleko, ali makar znaju na čemu su. Koliko vremena treba nekoj babi iz okoline Kuršumlije da prepozna Sašu Jankovića kao predsedničkog kandidata (naročito imajući u vidu aktuelnu medijsku situaciju)? Koliko god to čudno zvučalo, u ljudskoj psihologiji je da će pre dati šansu “prepoznatljivom negativcu”, možda čak i u inat onoj drugoj strani, i to makar zato što ga prepoznaje.
Na ukinutoj sekciji postera na istom sajtu “Vukajlija” je bila jedna genijalna slika penzionera koji sede na klupi, čitaju “Politiku” i diskutuju o tome “kome do sada nisu verovali”.

Koliko god to delovalo nadrealno, nije daleko od istine da se nešto slično tome događa posle izvesnog vremena. Zato je izrazito tužna istina da se “novi i neukaljani” mogu približiti dolasku na vlast jedino ukoliko delaju zajedno sa “ukaljanom” opozicijom. “Dobra” vest je da to - nije endemsko stanje za Srbiju.