Kišobran je sklopljen
Mada je takvu situaciju veoma teško vremenski egzaktno uokviriti, čini se da se ovih nedelja – po prvi put posle više od pola decenije – na vlast SNS-a i Aleksandra Vučića sručila savršena spoljnopolitička oluja. Nemojte razumeti pogrešno: ne trpi Vučićev režim ništa manje ili više od onoga što su u godinama posle Petog oktobra, pa sve do leta 2012. bili prinuđeni da podnose DOS i stranke nastale od njega. Ali, upravo je kuriozitet u tome da Vučić sada trpi to što ga je godinama zaobilazilo. Vreme veoma produženog medenog meseca bivših radikala i prebega sa, manje-više, svim svetskim silama je, po svemu sudeći, završeno. Vrlo moguće – nesrećno. Upozorenje da se sa politikom sedenja na dve stolice (ili više njih) mora prekinuti (jer će se na kraju izmaći obe) je po svemu sudeći ostvareno, ili se upravo ostvaruje. Hronologiju je vrlo teško ispratiti, a još je teže uhvatiti momenat, kada je ovaj sve primetniji preokret u stavu stranih zvaničnika otpočeo i šta mu je direktan pov