Pogled s brda

"Danas" je saznao, a "čaršija" burno odreagovala: Ljudi bliski američkoj administraciji su predložili Borisu Tadiću da bude stožer opozicije, koja bi izašla na predstojeće izbore. Da li može ova rečenica da zvuči pogrešnije? Pre, možda, 3-4 godine, ovakav naslov bi bio dostojan jednog njuz.net-a.  Ujedno, takva fraza u priličnoj meri sumira u kom grmu leži zec, kada se priča o nesumnjivom padu Vučićeve popularnosti, koji opozicija ne uspeva da nadomesti oporavkom sopstvenog rejtinga. Najpre, imajući u vidu brojne okolnosti, pitanje je koliko je ovo tačno. "Danasu" su neretko dostavljane ne- i poluproverene informacije. Zapravo, ne bi nas nimalo čudilo da je PR štab samog Tadića, predvođen izvesnom Marinom Komad (ah, kakva naslednica carstva, koje su utemeljili Šaper i Krstić) "doturio" takvu vest. Jeste izvesno da je nekadašnji predsednik Srbije nedavno boravio u SAD-u, gde je prisustvovao forumu bivših šefova država i vlada. S obzirom

Više od godinu dana nisam napisao nijedan samostalan članak na sopstvenom blogu. Malo sam radio timski sa "Veltšmercom", ali smatram da je, najzad, posle članka #13april (za koji, nažalost, moram da kažem da su se moje najgore slutnje ostvarile), te posle zajedničkog rada na članku  Velika zaključana soba  (za koju i dalje držim da je rešenje), najzad došlo vreme da dam svoj osvrt na trenutnu političku situaciju, koja se u velikoj meri transformisala usled ove krize. Ovih dana se, naime, društvenim mrežama često pronosi pitanje "Zašto opozicija ćuti?" – a to na očigledne političke autogolove i zicere koje joj vlast nabacuje. S obzirom na kompleksnost aktuelnog društvenog momenta (kako u lokalnom, tako i u globalnom smislu), ovo zavređuje nešto širi pogled na situaciju, a time i ne baš jednoznačan odgovor na ovo pitanje. Vanredna stanja kao brišući faktor Ne samo ovom prilikom, ali svakako najglasnije u prethodnih nekoliko meseci, brojni analitičari su se