Šta dan posle bojkota, šta dan pre bojkota i šta na dan bojkota

Evo, pokušaćemo da odgovorimo na sva ova pitanja u jednom vrlo kratkom tekstu. No, pre nego što počnemo, želimo da pohvalimo tekst Bobana Stojanovića, a naročito nadnaslov, koji nemamo nameru da kopiramo, no šaljemo poruku svim onima koji pitaju „Šta dan posle?“:

Gonite se u sto pizdi materinih!

1. Šta dan pre bojkota?

Videti „Šta dan posle bojkota?“.

2. Šta na dan bojkota?

Održati proteste u svim većim gradovima, organizovati blokadu puteva i sve moguće, najkreativnije vidove opstrukcije izbornog procesa, kako oni ne bi ni izbliza ličili na legitimne izbore. Takođe, valja organizovati grupe nepopustljivih, koji neće poklknuti ni pred silom ni pod iznuđivanjem mita.

3. Šta dan posle bojkota?

U sve ostalo vreme, izbore treba tretirati kao da ne postoje. Kao da je vanredno stanje (što, suštinski, jeste). Institucije treba do kraja delegitimisati i ponašati se kao da su prestale da postoje. Sve akte treba tretirati kao nevažeće. Što se tiče političkog programa, odličnu osnovu daje Vesna Pešić (ma koliko da se često ne slažemo sa njom), citiramo:

“Dovoljne su samo dve rečenice u kojima bi građani izneli svoje zahteve. U prvoj bi rekli da je došao kraj lažima, državnoj korupciji i autokratskoj vlasti, a u drugoj bi tražili vladavinu prava, jednakost i blagostanje građana. A da pri tom: -Niko ne smara o Kurti i Murti. -Niko ne pominje zle Amerikance i maligni ruski uticaj. -Niko ne traži dijalog sa predstavnicima EU. -Niko ne priča o nacionalnim interesima”.

Jednostavno, izlišne su bilo kakve rasprave o redovnim političkim procesima, kada godinama imamo tešku političku krizu. Izlišna je ideja o pridruživanju EU, kada nijedna strana u procesu ne čini ništa da bi do tog prijema u dogledno vreme moglo i da dođe.

Admin tim strane "Veltšmerc"