Zakon velikih brojeva

Zamislimo jednu situaciju.

Datum je 22. novembar, krajnji rok da se Beogradski univerzitet izjasni o doktoratu Siniše Malog. Odluka glasi da njegova disertacija nije plagijat. Šta studenti čine?

Sa jedne strane, mogu kao i mnogo puta do sada da organizuju nešto aktivnije performanse, a da potom dozvole da svakodnevni medijski spin ponovo svede proteste na rutinu.
No, šta ako... Šta ako studenti procene da, posle svega, nazad više nema i da ovo predstavlja stvar, posle koje se mora preći na pravu radikalizaciju?

Zamislimo sada drugu situaciju.
Univerzitet donosi odluku da disertacija jeste plagijat. Sa jedne strane, Vučić može učiniti sve da ga zadrži na poziciji ministra, no sa druge, sva evropska praksa govori da se funkcioneri u takvoj situaciji ne smeju i ne mogu ostati na vlasti.
Sa jedne strane, mogu kao i mnogo puta do sada da organizuju nešto aktivnije performanse, a da potom dozvole da svakodnevni medijski spin ponovo svede proteste na rutinu.
No, šta ako studenti procene da, posle svega, nazad više nema i da ovo predstavlja stvar, posle koje se mora preći na pravu radikalizaciju?
Zamislimo, konačno, razne slične situacije. "Krušik" je do sada najopasnija afera po vlast, ne toliko zbog umrtvljenosti domaćeg biračkog tela, koliko zato što može ozbiljno uzbuniti međunarodni faktor.
Sa jedne strane, opozicija može kao i mnogo puta do sada da organizuju nešto aktivnije performanse, a da potom dozvole da svakodnevni medijski spin ponovo svede proteste na rutinu.
No, šta ako opozicija proceni da, posle svega, nazad više nema i da ovo predstavlja stvar, posle koje se mora preći na pravu radikalizaciju?

Razumeli ste da su u sva tri slučaja, i ko zna koliko još njih, moguća dva rezultata. Nezadovoljni deo društva može pustiti "da im nešto opet prođe", ili, pak, može prestati da to čini.
Zakon velikih brojeva govori da, kada postoje šanse da se ostvare obe varijante, ma koliko da je veća mogućnost za jednu od njih, pre ili kasnije se mora dogoditi i druga. Samo je pitanje kada.
Mnoge šanse su već propuštene.

Činjenica je da najveći deo opozicije nije spreman da preuzme odgovornost za takav scenario, te je moguće da se zato i "iznutra" često radi na smirivanju javnog mnjenja. Ujedno je i aksioma da Vučić vlast mirnim putem neće predati, što samo po sebi govori da će se njegova vladavina najverovatnije okončati nasilnom metodom.
Verovati da u Srbiji ustanak ili građanski rat nisu mogući zbog prividno enormne nesrazmere u medijskoj predstavljenosti vlasti i opozicije, ili, pak, zato što Vučić prividno uživa višestruko veću podršku od cele opozicije jednostavno je pogrešno.
Naime, shodno prethodno pomenutoj teoremi velikih brojeva, kako se broj afera i kritičnih situacija povećava, tako se približavamo i onoj jednoj, koja neće biti kao sve prethodne, već će se pretvoriti u definitivni okidač. Toga je, u srpskoj istoriji, i te kako bivalo, i to do te mere da bi se mnogi iznenadili kako "umrtvljena i pokorna raja odjednom sve sateruje pod crnu zemlju".

Prvi srpski ustanak je buknuo u trenutku kada se činilo da će Seča knezova trajno zapečatiti sudbinu nepokornih lokalnih vođa. Drugi srpski ustanak je izbio kada je Sulejman-paša Skopljak doveo Srbe na ivicu nacionalne egzistencije. Majski prevrat se dogodio nekoliko dana pošto je (doduše, na fingiranim) izborima, kraljev kandidat za narodno predstavništvo osvojio apsolutnu većinu glasova.
Poruka za svakog ovdašnjeg vlastodršca bi mogla da glasi da su građani Srbije najopasniji onda, kada se čini da su potpuno duhovno umrtvljeni.
Ideja da je za takav rat potrebno da dve strane budu, kudikamo, ravnopravne, takođe je pogrešna.

Seća li se neko Dragana Marića, čoveka koji je pre više od 10 godina upao sa bombama u zgradu Predsedništva Srbije? Jedan jedini čovek je uspeo da dopre tako daleko, samo zato što je "došao do kraja". Da li mislite da posle tri decenije socio-ekonomske nestabilnosti postoji jedan jedini Dragan Marić u ovoj zemlji? Šta je sa hiljadama žrtava pada socijalizma, tranzicije, propadanja vojno-bezbednosnih struktura? Šta ako kad neko prepozna nuklearnu energiju, koja se iz svih tih ljudi može osloboditi? Nekoliko stotina pravilno raspoređenih "razbesnelih" može napraviti daleko veću štetu od hiljada "vozanih" simpatizera bilo koje strane.

Situacija u državi možda još uvek nije na samoj ivici eskalacije nasilja, poput onog koji trenutno besni u Hong Kongu ili u Boliviji, ali se sukob već može predosetiti. Stoga se moraju preduzeti i iskrene, a ne samo kozmetičke mere, kako bi počelo da dolazi do ozdravljenja društva.