Pogledajmo se u oči

Uprkos taštim pokušajima dela opozicije da dokaže kako Vučić "samo što nije gotov", ne postoji ni jedan jedini racionalni argument da se vladavini aktuelnog predsednika i njegove stranke bliži kraj. 
A za to je, primarno, kriva sama opozicija.

• "Promene će doći brzo, mnogo brže nego što mnogi pretpostavljaju".
• "Za ovo ćete jednog dana sigurno odgovarati".
• "Naši aktivisti su i ovog vikenda delili građanima genijalni program naše organizacije".

(...)

Pogledajmo se u oči: Opozicija, izuzev u sve manjem i manjem virtuelnom pseudo-prostoru ne postoji. "Twitter", "N1", "Nova S" i "Danas" nikad nisu imali naročit domet, izuzev za izrazito mali krug probranih ljudi.

Dodatni problem predstavlja činjenica da i u tako malom prostoru, opozicija ni izbliza nije jedinstvena.

I konačno: Ni taj mali prostor ne znači da ga opozicija ima u šakama: "N1" i "Nova S" sve češće sa simpatijama gledaju na prorežimske trabante, možda, nadajući se nekakvoj nacionalnoj frekvenciji ili, barem, ulasku na "Telekomov" kablovski sistem (otuda možda i odlazak stamenih Jugoslava Ćosića i Jelene Zorić). 

Nije samo krivica medija sa nacionalnom frekvencijom što na njima opozicije nema.

Mentalitet i navike ljudi su, jednostavno, teško promenljivi.
Unutrašnjost Srbije vrvi od "Total TV" satelitskih antena (platforma u vlasništvu SBB-a). Pak, ljudi ni izbliza ne koriste tu mogućnost da jutro otpočnu "Novim danom", već se radije odlučuju za RTS, "Happy", "Pink",... Ujedno, dan ne završavaju "Newsmax Adria"-om, već to čine, kao i njihovi roditelji, bake i deke decenijama ranije, uz Dnevnik 2 RTS-a u 19:30.

Uostalom "Telekom mi nudi optiku, a SBB prastari kabl, pritom, za više cene. Batice, to za mene nije pitanje izbora...".

Konačno, verovatno ključni razlog leži u jednoj veoma jednostavnoj činjenici: Ljudi u Srbiji ne veruju opoziciji. Primarno zbog toga što su njeni ključni činioci već bili u vlasti i debelo su podbacili (mogu aktivisti ove ili one organizacije da se ljute na takvu konstataciju koliko god žele, to je jednostavna činjenica).

Neretko u razgovoru sa ljudima po raznim delovima zemlje čujem "Ovo je njihovo vreme...". 
Očito, oni nisu glasači SNS-a, ali su se pomirili sa sudbinom.

Čemu se opozicija nada?

Pomoći EU? EU ima odličnog saradnika u Vučiću. Možda nije ispunio ono što je obećao pre 10 godina, ali, možda Evropi u ovom momentu do toga nije preterano ni stalo, jer onda i ona mora da ispuni svoj deo pogodbe.

Pomoći SAD? Grenel i Palmer obožavaju Vučića, a priče o aferama u Srbiji im se gade (tako tvrde i iz same opozicije).

Pomoći Rusije? Rusija uvek sarađuje sa najmoćnijim u zemlji.

                                                                        ***

Uz ovakvu strategiju, Srbija je za opoziciju izgubljena na još mnogo godina.

Što, naravno, ne znači da se strategija ne može promeniti, ali to valja činiti pametno i promišljeno.